Danas ceo dan pokušavam da shvatim zašto svako putovanje mora da počne dramatično?

Na putu za Normandiju,procureo mi je amortizer.
Na putu za Portugaliju,su bile neke sitnice oko radio stanice i elektronike.
U Nemačkoj problemi oko Autocoma.
U Italiji 2012-e menjač.
Za Put oko Crnog Mora,bolje da ne pišem.

Možda je to “ulaznica” za svako sledeće ili baš ovo putovanje,da protekne bezbedno.
Ako je ovo karta,svaki put ću da je platim.

Da li sam ljut,pa jesam? Ne na sebe. Već na nebo i zvezde.
Znam koliko pazim na svaki detalj,pa mi je zato krivo.
Da,možda sam ovaj put sve radio na brzinu,pa je i ovo krivica,sitnica ili nešto što je moralo da se dogodi.

Današnji dan je bio onaj koji je trebao da se odigra u Srbiji.

Pravljenje ruta,planiranje lokacija,predela i lepih mesta da se vide.
Ovde uvek postoji nekoliko problema.

1. Svaka ruta koju sam pravio unapred,na samom putu je toliko izmenjena da ne vidim zašto trošim vreme.
Ali,svaki put mora da ima cilj,ostalo su samo usputne tačke.

2. Kada mislimo da je sve u redu,uvek se nađe sitnica koja remeti plan.

Pregledom motocikla,primetio sam da centralni šraf na zadnjem točku ima pukotinu.
Neko bi rekao:”ma vozi dalje!”,a opet ispred sebe imam preko 6000km i ne bih da rizikujem.

Posle jedne godine,a i malo više pauziranja,opet povratak na putovanja.Malo drugačija od ostalih,malo sunčanija,u svakom slučaju meni posebna.Ko nije pratio prethodna putovanja,ima mogućnost da ih pregleda u prethodnim postovima.Kako i sam naslov glasi,na ovo putovanje sam rešio da krenem baš u poslednjem trenutku.

Prethodna putovanja sam unapred najavljivao i pisao,a ovo sada počinjem sa puta. Trenutno sam na lepom istarskom poluostrvu.
Na putu između Poreča i Pule.Ovde sam do ponedeljka pa nastavljam prema svojoj zadatoj ruti.Plan je da preko Istre,San Marina,Toskane,Napulja,dođem do Sicilije.A onda,ako volja snaga i još ponešto budu dozvoljavali da odem do Tunisa.To je odmah tu levo od Palerma,pravo od Trapanija pa nekih 9 sati trajektom.