Putovanja menjaju ljude...
Prethodna noć je bila veoma teška za mene.
Mislim da je previše Sunca prethodnog dana dalo danak,a i to što sam prethodinih dana vrlo malo spavao.
Jednostavno znam svoje limite i način na koji telo reaguje.
Probudio sam se rano ujutro,a napolju je padala kiša.
Danas ima dosta kilometara,pa bolje i kiša nego velika vrućina.
Dogodilo mi se ovako slično pre nekoliko godina i znam kako će biti,ceo dan borba mašine i čoveka.
Današnji dan je blago rečeno bio “sunčan”.
Sa jednim malim nevremenom koje je trajalo 15min,ali je posle toga more bilo značajno toplje.
Prelepo malo mesto oko 150km od grada Palerma,ako se ide direktno.
Gomila niskih kućica,barova,restorana,jedna velika peščana plaža i još jedna ogromna stena.
I da more je stvarno bilo toplo.
Toplina koja može da se oseti samo posle ulaska u lokalni bazen koji je prethodno posetila tinejdžerska ekskurzija.
Jedina razlika je što je more ipak plavo,a taj bazen žut.
Odlazak iz Palerma je protekao,pa sa gužvom u saobraćaju.
I to velikom.I išlo mi je od ruke da budem bezobrazan,pa čak i neko vreme da pratim 2-3 skutera kako se provlače,ali mnogo sam veći i ne mogu baš svuda gde i oni.
Kakav god bio moj opis u prethodnom postu,žao mi je što odlazim iz njega.
Grad sa dušom i takav će ostati u mojim mislima.
Plan za današnji dan je oko 230 km,krajnja tačka San Vito lo Capo. Letovalište na krajnjem zapadu Sicilije.
Mesto na koje idu stanovnici Palerma da odmaraju.
Direktnim putem do tamo ima oko 120 km iz Palerma,ali ja malo okolo. Preko planina.
Kada si daleko od nekog grada,stvoriš neku svoju sliku u glavi. Neki motiv koji te veže sa sve to.
Verovatno sam previše odrastao uz razne filmove pa je meni prva asocijacija na Siciliju,a posebno na Palermo,neki fini “Dobri momci”.
Naravno da nisam baš toliko zatucan pa sam mislio da je cela Sicilija ustvari Don Vito Korleone,Toto Rino ili Salvatore Đulijano.
Negde u glavi sam stvorio lažnu sliku kako izgleda Palermo.
Elegatno obučeni italijani u dvorednim odelima,
kamašnama i naočarima za Sunce,voze neke skupe automobile i upijaju Sunce pored mladih dama
ili ona druga varijanta koja više priliči likovima iz serije “Soprano”,gomila mamlaza u komplet trenerkama koji stoje na ćošku ispred nekog “ugostiteljskog” objekta i smišljaju neku pakost ili način kako da zarade novac.
Uvek postoji dobro u lošem ili loše u dobrom.
Neki balans ili jednostavno pravac kojim moramo da idemo.
Verovatno je sudbina htela da noćas sretnem Rejmonda,koji mi je pokazao mnogo dobrih lokacija na Siciliji.
I ukazao na sve ono što je vredno vremena i kilometara.
To je ono dobro u svemu.
Loše je da je danas neki festival u Palermu i da je većina centralni ulica zatvoreno,a ja imam smeštaj u jednoj od njih.
Današnji dan je imao opis kao mnogo „turistički“.
Jednostavno sam želeo da iskoristim maksimum mog boravka u Napulju i da vidim i čujem nešto što me delimično interesuje,a opet da znam gde sam bio.
Kako?
Pa autobusom za razgledanje grada.
Sedneš,staviš slušalice i uživaš.
Neka fina gospođica priča na jeziku po tvom izboru(naravno da nema srpski),klima radi,ako si unutra, a ako si na krovu,sunčanica u najavi.
Ima nekoliko tura,koje vode u različite delove grada.
Odabrao sam dve ture i uživao.
Svako jutro od kada sam krenuo na ovaj put podsetim sebe zašto sam na sva ostala putovanja išao na početku proleća.
Najgore što može da se dogodi jeste da pada kiša,dan,dva…tri.
Ali i to prođe.
Ali ove vrućine sada,nenormalno!
Danas je bilo 38’C!
Sreća da je današnji dan bio autoput,pa se na velikim brzinama pomalo hladiš.
Raširiš jednu ruku,pa drugu(to je za ruke i ramena)
Ako hoćeš da ohladiš stomak,onda voziš stojeći podigneš laktove i uvučeš stomak.
Hlađenje nogu,ispružiš u pravcu vožnje.
Hlađenje glave…česma!