Putovanja menjaju ljude...
Gradić TATA.
Specifičan samo po tome što je relativno nov grad. Ni 50 godina,
Sada sam prilično blizu alžirskoj granici.
Nekih 40-50km.
Našao sam fin hotel.
“Relais des sables” U prevodu “Reli na pesku”.
Što mi je ovo nešto poznato. 🙂
Danas veoma naporan dan.
Temperatura je svo vreme bila oko 38 C.
Zlo koliko je vrućina.
Put do grada TATA ima oko 300 i nešto km.
I za sve vreme puta sam sreo 5 automobila,4 magarca,3 čoveka i jednu patrolu policije.(nisu me zaustavili)
U jednom trenutku sam išao skoro 80km i nigde nikoga.
Prošao sam kroz dva grada-sela. PRAZNO!
Kao u kaubojskim filmovima,još samo nedostaje ona pustinjska trava što se kotrlja i zavijanje kojota.
Juče sam sa svim peripetijama prešao preko 500km.
Dovukao sam se do grada GUELMIM-a
Prošetao sam malo po gradu.
Živ grad i simpatičan.
Popio sam naravno pun bokal ceđene pomorandže.
I probao plod kaktusa.
Dedica na tezgi ga raseče nožem i ti ga pojedeš.
Veoma je osvežavajući. Podseća nešto između dinje i lubenice.
Veoma je bodljikav,a oni su valjda već imuni.
Malo motiva grada. Ljudi na ulicama.
Današnji plan je bio:
Laayoune – 220km – Smara – 430km –Zag
Od polovine puta Smara-Zag se ide blizu granice sa Mauritanijom i tromeđe Maroko-Alžir-Mauritanija.
I nekako mi je to bio logičan krug.
Ono što sam juče pisao,konstantne kontrole policije su baš iritirajuće.
Baš svak put me zaustave,a punktova gde se oni nalaze ima svakih 5-10km.
Nekada i češće.
Juče su me zaustavili dva puta u razmaku od 300m.
Traže pasoš,pitaju odakle sam. Ja im ponudim i kopiju pasoša.
Pitaju gde idem,odakle idem,zašto idem i koje mi je zanimanje?
Ovo zadnje nikako da shvatim zašto.
Poslednji pozdrav sa okeanom.
Tamo u pravcu Sunca. Nekih 70km su Tenerifi.
Lepo zvuči.
Narednih dana samo pesak i planine.
Biće i oaza,a i lepih tvrđava.
Filmskih lokacija.
Jedna mala anegdota.
Ovde su policajci VEOMA alergični na bilo koji vid slikanja ili snimanja.
Njih samih.
Pre nekih 6 meseci,jedan španac je zamolio policajca da se slika sa njim.
Policajac je rekao: „Može,100 dh!“(100dh-dirhama je oko 10 eur)
Momak je sve to snimao kamerom.
Posle je to stavio na FB,neko je to video i policajac je dobio otkaz i neku zatvorsku kaznu.
Svih 15-tak puta,kada su me zaustavili su pitali dali kamera radi i da li imam jop neku.
Danas 600km
Kada sam bio u gostima kod Mila Lukovića,on me je posavetovao dve stvari:
1. Da iskopiram pasoš u bar 10 primeraka.
2. Da ne idem u Zapadnu Saharu.
Ovo pod 1 smo odmah uradili.
Ovo pod 2…pa cilj mi i jeste bio da osim Maroka odem i u Zapadnu Saharu.
Da se zapljunem i kažem da sam bio.
Iskreno,ovoje najjužnije što je bar malo logično da se obiđe.
Sve dalje od ovoga ili je potpuno bačeno vreme,novac i kilometri ili je rizično(Mauritanija).
Prevedeno,ovo mi je najdalja tačka puta i svakim kilometrom sutra se lagano vraćam ka severu.
Mada ću sutra ići još malkice južnije,a zatim ka istoku,blizu granice sa Mauritanijom i Alžirom.
Vrlo čest saobraćajni znak na ulasku u Z.Saharu
Na putu za Saharu(zapadnu)
Zapadna Sahara je kao država za sebe,ali je u stvari sastavni deo Maroka.
Pre mnogo godina Španci su napustili teritoriju iste,a marokanski kralj je poslao 350 000 građana Maroka da “prošetaju” i utvrde granice.
Ali stvarno da prošetaju.
Bez oružija.
To je nazvano “zeleni marš”.
Nekoliko fotografija sa puta do lokacije,a kasnije još malo.