Lepa noć pod šatorom.
Lako sam zaspao.
Ne znam zašto.

🙂

Lokacija na kojoj se trenutno nalazim je Tvrđava BOUN JERIF.
Nekadašnja kasarna LEGIJE STRANACA,sada renovirana u mali hotel sa restoranom i kamp.

Motociklisti iz Nemačke su ovo zakupili i dovode ovde tokom cele godine zaljubljenike,uglavnom u off road vožnju.

Juče sam ovamo dolazio putem koordinata i verujte mi,ovo je između ničega i nigde.
Najbliži grad-selo je na 25km.

Noćas sam do 3h bio budan.
Radio(posao ne bira lokaciju),a i loše vesti iz Srbije pa sam ceo dan danas pod tenzijom.

Biće to sve u redu.
Siguran sam.

Milo je izvrstan domaćin!
Sve pohvale za gostoprimstvo.

Primio me je kao da se znamo oduvek,a praktično sam došao sa ulice.
Hvala Milo!
(poslao sam mu link,pa će i ono ovo čitati)
Popili smo kafu u lokalnom kafiću,a zatim i uradili mali intervuj…za film.

Druga lokacija je mali ribarski gradić.
8km od glavnog puta.
Moj domaćin Milo mi je rekao daje tamo odlična riba.
Uvek je sveža i nije skupa.
Nije mi mnogo trebalo da razmišljam.
Raj za surfere.
Kada sam prilazio gradu spustila se takva magla da nisam video 20 m ispred sebe.
Temperatura je pala na 16 C.
Takvo vreme me je pratilo do Agadira.
Veoma gusta magla,a onda odjednom nestane i ukaže se savršen pogled.

Posle doručka krećem ka Agadiru.
Danas oko 360 km.
Sa leve strane puta,savršen pogled – ATLAS!

Temperatura se popela na 31 C.
A pokupio sam i “drugara”,tj “drugare”

Prva destinacija grad Essauira.
Poznat kao letovalište poznatih zvezda,a i kao lokacija za film “Kingdom of Haven”
Okolona grada je poznata po proizvodnji arganovog ulja.

Džema el Fna je glavni trg i mesto dešavanja svega bitnog u ovom gradu.
Veliki „vašar“ svega i svačega.
Uličnih igrača,muzičara,prodavaca hrane,sokova,suvenira.
Voća,maslina,začina,raznih eteričnih ulja,lampi….
Različitih oblika hrane ima na sve strane.
Grad se sam po sebi po ničemu ne ističe od već viđenih gradova,osim što je mnogooo prljaviji.
Ali ovaj trg mu daje posebnu draž.
Hiljade i hiljade ljudi.
Velika gužva i žamor.

Izlazak iz Kazablanke malo naporan.
Gužva,haotičan saobraćaj i vrućina dodaju dodatnu nervozu.
Klinci na skuterima izleću sa svih strana.

Najbrža opcija da se stigne od Kazablanke do Marakeša je auto-putem. Oko 250km.
Tako je i bilo.

Prelepi pejzaži,radarske kontrole i fina muzika me drže budnim od dosadnog puta.
Na dosta mesta se uzgaja kaktus.
Koriste ga za hranu,pravljenje sokova i još ko zna čega.

Na jednoj benziskoj pumpi srećem tri španca.
Idu negde u planine.
Jedan stariji. Veoma iskusan vozač,dvojica prvi put motorom na dužem putovanju.